Kultivisana borovnica (Vaccinium corymbosum) jedna je od najinteresantnijih voćnih vrsta čije se površine svake godine uvećavaju i po nekoliko puta. Razlog su izuzetno atraktivni i traženi plodovi kojima se pripisuju mnoga blagotvorna i lekovita svojstva. Plodovi borovnice su sjajno plavocrne boje i blago nakiselog ukusa. Zavisno od vrste-sorte, plodovi sazrevaju od kraja juna do početka septembra.

Plodovi borovnice imaju primenu kako u narodnoj tako i u zvaničnoj medicini. Blagotvorno su sredstvo kao preventiva ili terapija kod avitaminoze ili hipovitaminoze, kao i za lečenje neinfektivnog proliva kod dece. Isto tako značajno je i njihovo dijetetsko delovanje. Plodove je najbolje koristiti u svežem stanju ili ceđene kao sok. Osim toga od borovnice se mogu spremati ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti i dr.

Plodovi borovnice izuzetno su bogati organskim kiselinama, prirodnim šećerom (do 30%), vitaminom C (oko 6 mg%), kompleksom B vitamina, karotina, proteina i masnih ulja (u semenkam) i dr.

Međutim, plodovi borovnice nisu jedino što čini ovu biljku tako zanimljivom. Listovi borovnice su pravi izvor minerala (kalijum, natrijum, mangan, hrom, gvožđe, bakar i dr.), vitamina C, organskih kiselina, a sadrže i saponine, šećer, tanine i dr.

Listovi borovnice imaju dejstvo kardiotonika, diuretika, holerika i adstrigensa. Koriste se kao sastojak biljnih mešavina za lečenje šećerne bolesti II stepena kao i kod poremećaja digestivnog trakta.

Pri dugotrajnoj upotrebi listova borovnice ili kod predoziranja može se javiti hronično trovanje, pa se zbog toga samomedikacija ne preporučuje.