Sadnice Badema
Sadnice Badema
Sadnice Badema
Voćne Sadnice Badema Sorte Carski Pozni - Vreme zrenja: Krajem Avgusta meseca
Voćne Sadnice Badema Sorte Domaći Mekušac - Vreme zrenja: Krajem Septembra
Voćne Sadnice Badema Sorte Feranjez - Vreme zrenja: Druga polovina Avgusta
Voćne Sadnice Badema Sorte Jaltinski - Vreme zrenja: Krajem Avgusta - početkom Septembra
Voćne Sadnice Badema Sorte Markovo 11 - Vreme zrenja: Početkom Septembra meseca
Voćne Sadnice Badema Sorte Ne Plus Ultra - Vreme zrenja: Sredinom Septembra meseca
Voćne Sadnice Badema Sorte Ferraduel - Vreme zrenja: Druga polovina Septembra meseca
Voćne Sadnice Badema Sorte Fra Đulio - Vreme zrenja: Drguga polovina Septembra
Voćne Sadnice Badema Sorte Filipo Čeo - Vreme zrenja: Prva polovina Septembra
Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate, mineralne i aromatske materije kao i vitamine. Osim značajne upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
Badem spada među najstarije kulture kod. Uveli su ga u kulturu u VI. veku pre nove ere stari Grci, koji su osnivali svoje kolonije po zemljama Sredozemlja. Danas se badem najviše gaji u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr.
Badem naraste u srednje veliko stablo 3 – 8 m visine, što zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta i klimatskih uslova.
KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?
Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.
Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.
Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.
Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.
RAZMAK PRI SADNJI:
– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kivi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.
