Sadnice Dunja
Sadnice Dunja
Sadnice Dunja
Voćne Sadnice Dunje Sorte Vranjska ( Dunjac ) - Vreme zrenja: Oktobar
Sadnice Dunje – uopšteno
Sadnice Dunje su sadnice koje u zadnje vreme postaju sve aktuelnije, jer su prerađevine dunje na ceni.
Dunja kao voćna vrsta se u mnogim zemljama sveta gaji od davnina. Poznata je još od pre 4000 godina.
Drvo dunje živi obično od 30 do 40 godina a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.
Prvi rod daje u 2. godini od sadnje;
Prvi značajniji prinos počev od 4. godine od sadnje sadnice dunje;
Obilniji rod se dobija od 5. – 6. godine od sadnje sadnice dunje;
Maksimalan rod se postiže oko 10. godine od sadnje sadnice dunje.
Prinos po stablu sadnica dunje se kreće od 10 do 60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinačna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova.
Sadnica dunje na sopstvenom korenu izraste najčešće do visine od 3 do 5 m.
LOKACIJA: Za uspešnu komercijalnu proizvodnju sadnice dunje veoma je značajno da se izvrši dobar izbor lokacije. To znači da bi trebalo da se pre podizanja dunjika, pogotovo na većim površinama, ustanovi da li postoje uslovi za njeno gajenje. To su klimatski uslovi, zemljišni uslovi i orografija terena.
SVETLOST: Sadnica dunje je heliofilna (svetloljubiva) voćka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta.
TOPLOTA: Ograničavajući faktor širenja dunje je upravo toplota. Dunja dobro raste u uslovima vinogradarskih zona, dok u hladnijim zonama i na većim nadmorskim visinama često strada plod pa i drvo. Dunji su potrebna vrlo topla leta, suvi vazduh tokom leta kao i zime bez većeg kolebanja između visokih i niskih temperatura.
VODA: Količina vode u pojedinim organima dunje se kreće do 85%, pa se zato bez dovoljno vode u zemlji i vazduhu ona ne može uspešno gajiti. Ipak, dunja srazmerno dobro podnosi sušne periode.
ZEMLJIŠTE: Sadnica dunje zahteva dobro zemljište, sličnih svojstava kao što zahteva sadnica jabuke ili kruške. Najpogodnija zemljišta za sadnju sadnice dunje su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i peskovita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje.
KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?
Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.
Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.
Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.
Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.
RAZMAK PRI SADNJI:
– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kivi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.
