Brusnica (Vaccinium macrocarpon) se vekovima koristi i kao hrana i kao lek. Poreklom je iz Severne Amerike a Indijanci su je koristili za lečenje bolesti mokraćne bešike i bubrega. Rani doseljenici iz Engleske naučili su da koriste bobice i sirove i kuvane za mnoga stanja, uključujući gubitak apetita, stomačne tegobe, krvne smetnje poput anemije i skorbut izazvan dugotrajnim nedostatkom vitamina C.

Brusnica je najpoznatija po sprečavanju infekcija mokraćnih puteva, najčešće izazvanih bakterijama Escherichia coli (E. coli). Istraživanja pokazuju da brusnica može sprečiti da se bakterije pričvršćuju na zidove mokraćnih puteva.

Naučne studije podržavaju upotrebu brusnice ili u kapsulama ili kao sok, za sprečavanje, ali ne i lečenje infekcija mokraćnih puteva.

Opis biljke
Poreklom iz Severne Amerike, brusnica je zimzeleni žbun koja je u bliskom srodstvu sa borovnicom. Žbun brusnice ima uspravne grane sa lišćem ispod a cvetovi podsećaju na glave ždralova (eng. crane) pa otuda englesko ime cranberry. Ružičasti cvetovi procvetaju, a crveno-crni plodovi pojavljuju se tokom juna i jula.

Plod brusnice bogat je antioksidansima, delom iz supstanci zvanih proantocijanidini, koji brusnici daju živu boju. Antioksidanti neutrališu čestice u telu poznate kao slobodni radikali, koji oštećuju DNK i za koje se smatra da doprinose srčanim bolestima, dijabetesu, raku i drugim stanjima.

Brusnice su takođe odličan izvor vitamina C, drugog važnog antioksidansa.

Zrelo voće brusnice je deo koji se koristi kao hrana i lek.