Čovek je pre više hiljada godina otkrio slatke, ukusne plodove vinove loze, a zatim i opojnu moć prevrelog soka od grožđa. Od tada je vinova loza postala nezamenljiva u bilo kom pogledu. Grožđe se koristi u svežem stanju, prerađena u vino ili destilate, za sušenje i za sokove.

Grožđe ima izuzetno veliku hranljivu vrednost i veliki broj sastojaka koji su izuzetno važni za ljudski organizam. U zavisnosti od sorte grožđe sadrži 12-30% šećera koji su uglavnom u obliku lako usvojivih heksoza – fruktoza i glukoza. Poređenja radi energetska vrednost 1kg grožđa je jednaka energetskoj vrednosti, 1,2 kg krompira, 1,1 kg mleka ili 0,5 kg mesa. Što se tiče mineralnog kompleksa grožđe je bogato sa K, Ca, Na, Mg, P, S, Fe, Cu, Mn, Al, B, J i još mnogim drugim elementima.

Od grožđa se proizvodi vino i destilat od koga se između ostalog pravi i konjak. Benefiti vina na ljudski organizam su poznati od davnina. Crno vino je bogato proantocijanidolima koji su izuzetno moćni antioksidanti i pomažu u uklanjanju slobodnih radikala iz organizma, racionalisanju organizma sa vitaminom C, imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, šteti srce od infarkta, usporavaju starenje ćelije.

Razmak sadnje loznih kalemova je 2,7 – 3m x 0,8 – 1,2 u redu. Povećanje gustine sadnje omogućuje da se na hektaru nalazi veći broj čokota, koji će nositi manji rod i time davati kvalitetnije grožđe, tj. grožđe sa većim sadržajem šećera i kompleksa mineralnih materija i kiselina. Vina dobijena iz ovakvog grožđa su puno kvalitetnija i imaju veći procenat ekstrakta.