Aronija
Aronija je dospela u Europu iz istočnog dela Severne Amerike. Aroniju kao hranu i lek su prvi počeli upotrebljavati severnoamerički Indijanci. Kako plodovi aronije dugo vremena ostaju na grmu i ne kvare se, Indijanci su se hranili njime, plodove su sušili i mleli, te mešali sa životinjskom mašću i osušenim mesom. Sušeni plodovi aronije bili su hrana za zimu, te lek protiv želučanih i crevnih tegoba. Osim zrelih plodova, severnoamerički Indijanci su kao lek upotrebljavali i listove i koru aronije. Leti su sušili listove i koru, pripremali su čaj, koji su koristili kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz rana. U Evropi je aronija privukla pažnju zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi jedni od najlepših cvetova grmolikih biljaka. Godine 1972. crnoplodna aronija je primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj. Jednom su je u većoj količini posadili takođe u Sloveniji, iako nije bila posebno prihvaćena, pre svega zbog nepoznavanja lekovitih svojstava koja aronija nudi.
Gde mozemo pronaci aroniju i kako izgleda
Aronija spada u rod listopadnih grmova. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Najčešće je nalazimo u vlažnim šumama i močvarama. Aroniju često ljudi uzgajaju kao ukrasnu biljku. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdrži zimu i do -47°C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Tako su se sadnice aronije pojavile u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, kukce, zagađenja i bolesti.
Oprasivanje i nacin konzumiranja
Sadnice aronije oprašuju pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi sadnica aronije su jednostavni, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet čašičnih listića. Plodovi su joj bobice koje nisu jestive sveže jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera, idt. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima.
