Aronija – Nero


Cena: 249,99 rsd po sadnici.

  • Sadnice aronije – nero, maloprodajna cena.
  • Isporuka sadnica na teritoriji cele Srbije.
  • Za veće količine pozovite za dogovor oko cene i transporta.
  • Za veće količine postoji dogovor oko uslužne sadnje

Za poručivanje telefonom pozovite: 063/821-24-12 Aleksandar

Sorta je poreklom iz Nemačke. Raste energično (do 2.0 m visoko) u kompaktni grm u obliku vaze, grananje počinje u bazi krošnje. Ima atraktivno sjajno tamno lišće, koje prelazi u narandžasto-crvenu boju u jesen. Cveta u proleće pre nego druge sorte, ima bele cvetove, s crvenim prašnicima. Atraktivna je za pčele i leptire. Plodovi velike, sjajne i crne bobice u grozdovima, duplo veće nego one koje rastu u divljini. Budući da svi plodovi ne dozrevaju u isto vreme, ptice ih rado jedu. Stoga ih svakako morate zaštititi, jer inače neće potpuno dozreti. Sadrže visoke količine vitamina (uglavnom vitamin C), minerala i antioksidansa. Komercijalno se uzgaja posebno za sok, najčešće se koristi za džemove, žele i sirupe. Dobro podnosi vlažna ili suva zemljišta, potpuno ili delimično osunčana. Preporuka je da se uzgaja kao voćna biljka, takođe je dobra za uređenje (za naturalističku sadnju, kao grm za ivčnjak ili kao biljka za kontrolu erozije). Otporna je na hladnoću, do -37 ° C.

Nema na zalihama

Opis

Sadnice Aronije – Aronija je dospela u Europu iz istočnog dela Severne Amerike.  Aroniju kao hranu i lek su prvi počeli upotrebljavati severnoamerički Indijanci. Kako plodovi aronije dugo vremena ostaju na grmu i ne kvare se, Indijanci su se hranili njime, plodove su sušili i mleli, te mešali sa životinjskom mašću i osušenim mesom. Sušeni plodovi aronije bili su hrana za zimu, te lek protiv želučanih i crevnih tegoba. Osim zrelih plodova, severnoamerički Indijanci su kao lek upotrebljavali i listove i koru aronije. Leti su sušili listove i koru, pripremali su čaj, koji su koristili kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz rana. U Evropi je aronija privukla pažnju zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi jedni od najlepših cvetova grmolikih biljaka. Godine 1972. crnoplodna aronija je primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj. Jednom su je u većoj količini posadili takođe u Sloveniji, iako nije bila posebno prihvaćena, pre svega zbog nepoznavanja lekovitih svojstava koja aronija nudi.

Aronija spada u rod listopadnih grmova. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Najčešće je nalazimo u vlažnim šumama i močvarama. Aroniju često ljudi uzgajaju kao ukrasnu biljku. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdrži zimu i do -47°C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Tako su se sadnice aronije pojavile u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, kukce, zagađenja i bolesti.

Sadnice aronije oprašuju pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi sadnica aronije su jednostavni, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet čašičnih listića. Plodovi su joj bobice koje nisu jestive sveže jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera, idt. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima.