Sadnice Jabuka
Sadnice Jabuka
Sadnice Jabuka
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Ajdared - Vreme zrenja: Krajem Septembra - Početkom Oktobra
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Crveni Delišes - Vreme zrenja: Krajem Septembra
Voćne Sadnice Jabuke Sorte "Florina" - Vreme zrenja: Sazreva Tokom Oktobra meseca
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Gala ( Fendeka ) - Vreme zrenja: Druga polovina Septembra
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Greni Smit - Vreme zrenja: Druga polovina Septembra
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Kolačara - Vreme zrenja: Sazreva Tokom Oktobra meseca
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Petrovača - Vreme zrenja: Od kraja juna do sredine jula
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Greni Smit ( Spur ) - Vreme zrenja: Kraj Oktobra - Početak Novembra
Voćne Sadnice Jabuke Sorte Vista Bella - Vreme dozrevanja: Polovinom Jula meseca
Zlatni Delišes ( Klon B )- Vreme zrenja: Prva polovina Septembra
SADNICE JABUKE UOPŠTENO
Sadnice Jabuke – Drvo jabuke je listopadno drvo, sa ovalnim listovima. Drvo je uglavnom nisko. Obično se niže režu kako bi se olakšala berba. Cvet jabuke je možda jedan od najlepših cvetova voća i izuzetnog je mirisa. Cveta u proleće i cvetovi su bele boje sa blagim ružičastim šarama. Zrele jabuke spremne su za berbu na jesen.
Jedna od najvažnijih karakteristika sorti sadnice jabuke jeste klima. Pojedine sorte su predodređene samo za određene klimatske uslove.
Za jabuku su najbolja osunčana i promajna mesta, bez jakih, suvih i hladnih vetrova pogotovu u vreme cvetanja. Ako su voćke u nekoj zaseni obojenost plodova i kvalitet nece biti zadovoljavajući. Jabuka teže podnosi jake letnje vrućine, dok je na zimske mrazeve u osnovi otporna. Osetljiva je na slane i pozno prolećne mrazeve u kretanju vegetacije. A posebno u periodu cvetanja sto moze značajno da utiče na rod.
Treba imati u vidu da se koren sadnice jabuke različito razvija u dubinu i širinu u zavisnosti od podloge. Za proizvodnju jabuke najbolja su ilovičasta zemljišta, jer imaju povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim i sadrže dovoljno hranljivih supstanci. Od posebnog su značaja za jabuku zastupjenost fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma u zemljištu i humusa kao izvora azota. Za jabuku su najpovoljnija slabo kisela zemljišta cija pH vrednost iznosiizmedu 5,5 i 7,0. Ako je pH manja od 4,5 zemljište je suviše kiselo za jabuku.
Jabuka je u suštini samobesplodna voćka što znači da joj je potreban oprašivač.
KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?
Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.
Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.
Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.
Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.
RAZMAK PRI SADNJI:
– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kivi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.