Sadnice Višnje
Sadnice Višnje
Sadnice Višnje
Voćne Sadnice Višnje Sorte Hajmanova Konzervna - Vreme zrenja: Krajem Juna
Sadnice višnje ne traže neko posebno zemljište. Višnja najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, propusnim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje sadnice višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Zahtevi višnje prema zemljištu zavisi od podloge na koje su kalemljenje sorte. Divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta, dok magriva podnosi suva, karbnonatna i manje plodna zemljišta. Za gajenje trešnje i višnje su najpogodnija umereno laka zemljišta. Optimalan odnos peska i gline je 60:40. Zemljišta koja sadrže više od 60% ukupne gline su nepovoljna.
Sadnice višnje ne podnosi teška, zbijana i vlažna zemljišta. Na takvim zemljištima višnja slabije radja, osetljivija je na mraz i smolotočinu. Naročito su nepovoljna zemljišta sa plitkim nepropusnim slojem, koj kojih posle obilnijih padavina ili otapanja snega dolazi do ležanja vode. U takvim sulovima se javlja asfiksija korena, što dovodi do sušenja i propadanja stabla. Od podloga najosetljivija je magriva, zatim divlja trešnja, dok su nešto manje osetljive podloge koje potiču od višnje.
Uzgoj višnje
Višnja može da se gaji na suvim, peskovitim ili skeletnim zemljištima. Na takvim zemljištima preporučuje se primena navodnjavanja i većih količina djubriva, naročito organskih. Neke višnje, kao što su Maraska u Dalmaciji ili Oblačinska višnja na padinama planine Kukavica daje dobre rezultate na kamenitom zemljištu i bez primene navodnjavanja. Za gajenje sadnice višnje najpogodnija su zamljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Optimalna pH vrednost je 5.5 – 7.5. Zemljišta sa većim sadržajem fiziološki aktivnog kreča (iznad 10%) nisu pogodna, jer se na njima može javiti hloroza usled blokade nekih mikroelemenata (gvoždje, magnezijum, mangan). Na krečnim zemljištima kao podlogu treba koristiti magrivu, koja podnosi više kreča (12-15%).
Poželjno je da zemljište za gajenje višnje sadrži najmanje 2% humusa. Sadnice višnje ne treba saditi na svežim krčevinama, na kojima su prethodno gajenje trešnja ili višnja, posebno ako se koristi ista podloga. Na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraze patogenih gljiva, bakterijama i parazitnim nematodama.
KAKO POSADITI SADNICE VOĆA?
Sadnju voćaka se obavlja u jesen ili proleće.
Koren sadnice neposredno pred sadnju neophodno je skratiti oštrim makazama na umerenu dužinu (duže žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm). Sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela.
Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno (orano), kopaju se rupe 40 x 40 cm a ukoliko se vrši đubrenje u rupu kopaju se rupe 60 x 60 cm, dubine oko 60cm. Ako se vrši sadnja na nepripremljenom zemljištu (ledini) kopaju se rupe 80 x 60 cm.
Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 6-7 cm.
Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi pregorelo stajsko đubrivo (2-3 lopate) i mineralno đubrivo (oko 2 šake) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom.
Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.
Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode.
RAZMAK PRI SADNJI:
– Jabuka, Kruška, Dunja, Mušmula, Višnja, Dren (3x3m ili 3x4m);
– Malina, Kupina, Ribizla, Ogrozd razmak u redu 0,7-1m.
– Šljiva, Trešnja, Kajsija, Marela, Breskva, Nektarina, Lešnik, Badem (4x3m ili 4x4m ili 4x5m);
– Borovnica i Smokva 1,2m
– Mini (patuljasto) voće u redu je razmak 1-1,5m a kod Stubastog voća u redu je razmak od 0,5m pa naviše
– Vinova loza (lozne sadnice) rastojanje u redu je (0,8-1m) a međuredno (1,4-3,5m);
– Aronija, Godži bobice, Kivi sade se na rastojanju (1,2-1,5m). Ribizle, kupine, maline, josta, ogrozd, brusnica na 0,5m.
