Opis

Trijumf dunja je novija bugarska sorta, stvorena u Plovdivu, ukrštanjem Pazardžijske sa Češkom dunjom. Sazreva 7-10 dana posle Leskovačke i spade u grupu poznih sorti koji produžavaju sezonu berbe dunje. Plod je krupan, mase oko 300 g. okruglaste do blago izdužene forme, glatke površine bez neravnina. Pokožica ploda je tanka, nežna, malo maljava, zelenkasto žute boje koja u punoj zrelosti prelazi u limu nasto žutu. Meso ploda je bledožuto, krto, umereno sočno, prijatne arome bez kamenih ćelija i dobrog kvaliteta. Sorta je kombinovanih svojstava i pogodna je kako za preradu tako i za konzum u svežem stanju. Plod se čuva do januara bez tamnjenja. Osetljiva je na transport.

Stablo je umereno bujno sa oborenom krošnjom i savija se pod teretom roda. Rano prorodi i veoma je rodna. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivača. U višegodišnjim ispitiva njima pokazala je dobre rezultate. Na području Pčinjskog okruga pod dunjom u rodu nalazi se oko 80 ha. U sortimentu dominiraju Leskovačka i Vranjska dunja. U poslednjih desetak godina sve je više zastupljena i sorta Trijumf dunja kojoj odgovaraju agroklimatski uslovi ovog podneblja i uz primenu preporučenih agrotehničkih i pomotehničkih mera daje visoke i redovne prinose i odličan kvalitet ploda.

Trijumf dunja za Vaš trijumf.

Dunja je voće jako bogato kalijumom, natrijumom, gvoždjem, manganom, vitaminom C, pektinom a takodje i raznim organiskim i neorganskim kiselinama značajnim za njenu aromatičnost. Preporučljive sorte dunja namenjene za preradu u rakiju Dunjevaču su Vranjanska, Leskovačka, Šampionka, Trijumf.

Dunja je vrlo osetljiv na udarce i oštećenja i treba je čuvati u hladnijim prostorijama, u jednom sloju sa peteljkama okrenutim na gore. Kada se boja ploda promeni iz bledožute u zlatnožutu, spremna je za korišćenje. Sirovi plodovi se ne koriste za jelo jer su opori i kiselkasti, teški za varenje.

Dunja od hranljivih sastojaka sadrži: 14 % ugljenih hidrata, 0,5 % belančevina, 0,4% masti.Voda čini 70-80% ploda i 2 % nesvarljive celuloze koja je važna za normalan rad creva. Sadrži još i vitmine C, B1, B2,B12, provitamin A i minerale kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i bakar. Pečena i kuvana dunja odlično su sredstvo protiv podrigivanja i stomačnih problema kao i kod bolesti jetre i žuči.

Nezaslađeni kompot od dunje pomaže kod dijareje – proliva ( tanin i sluz), a čaj od ploda pije se prilikom disajnih problema, promuklosti, kašlja i bronhitisa a kao voda za obloge umiruje opekotine.

Ova namirnica bila je popularna kod starih Grka, koji su je pripremali tako što je izdube, napune medom i ispeku, a u grčkoj mitologiji simbolizovala je ljubav i sreću. Rimljani su iz dunje dobijali  eterična ulja koja su koristili u parfumerijama. U Francuskoj je poznata već vekovima, a koristi se ne samo u kuhinji već i u kozmetičke svrhe i u medicini.

Zbog velike količine pektina u njenoj kori, dunje se kuvaju i koriste za pripremu kompota, želea, marmelada i voćnih kašica. Inače, reč “marmelada” potiče od portugalske reči  za dunju – marmelo.

U Španiji se dunja kuva zajedno sa šećerom kako bi se dobila vočna poslastica (sir od dunja), membrillo, koja se zatim hladi i reže na kriške  i poslužuje samostalno kao poslastica ili uz mekane sireve. Inače ove poslastice postoje u Francuskoj, ali i u Dalmaciji.