Sadnice Dunje – uopšteno

Dunje su sadnice koje u zadnje vreme postaju sve aktuelnije, jer su prerađevine dunje na ceni.

Dunja kao voćna vrsta se u mnogim zemljama sveta gaji od davnina. Poznata je još od pre 4000 godina.

Drvo dunje živi obično od 30 do 40 godina a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.

Prvi rod daje u 2. godini od sadnje;
Prvi značajniji prinos počev od 4. godine od sadnje sadnice dunje;
Obilniji rod se dobija od 5. – 6. godine od sadnje sadnice dunje;
Maksimalan rod se postiže oko 10. godine od sadnje sadnice dunje.

Prinos po stablu sadnica dunje se kreće od 10 do 60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinačna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova.

Sadnica dunje na sopstvenom korenu izraste najčešće do visine od 3 do 5 m.

LOKACIJA

Za uspešnu komercijalnu proizvodnju sadnice dunje veoma je značajno da se izvrši dobar izbor lokacije. To znači da bi trebalo da se pre podizanja dunjika, pogotovo na većim površinama, ustanovi da li postoje uslovi za njeno gajenje. To su klimatski uslovi, zemljišni uslovi i orografija terena.

SVETLOST:

Sadnica dunje je heliofilna (svetloljubiva) voćka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta.

TOPLOTA:

Ograničavajući faktor širenja dunje je upravo toplota. Dunja dobro raste u uslovima vinogradarskih zona, dok u hladnijim zonama i na većim nadmorskim visinama često strada plod pa i drvo. Dunji su potrebna vrlo topla leta, suvi vazduh tokom leta kao i zime bez većeg kolebanja između visokih i niskih temperatura.

VODA:

Količina vode u pojedinim organima dunje se kreće do 85%, pa se zato bez dovoljno vode u zemlji i vazduhu ona ne može uspešno gajiti. Ipak, dunja srazmerno dobro podnosi sušne periode.

ZEMLJIŠTE:

Sadnica dunje zahteva dobro zemljište, sličnih svojstava kao što zahteva sadnica jabuke ili kruške. Najpogodnija zemljišta za sadnju sadnice dunje su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i peskovita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje.