Stenlej jeste prisutna u zasadima šljiva ali, u većini slučajeva, kao pomoćna sorta. Mnogi voćari je ne vole jer, navodno, nije pogodna za rakiju i teže se prodaje u svežem stanju, što nije istina.

Pogodna je za pravljenje pekmeza, iako se pokožica više kuva, za sušenje i proizvodnju rakije, a kada je kišnija godina plod, inače prosečne veličine, ne zaostaje mnogo za plodovima čačanske lepotice, najbolje ili felicije, što joj pospešuje prodaju u svežem stanju.

Rano prorodi

Koštica se delimično odvaja od mesa, cveta srednje rano i kao većina sorti šljiva, osetljiva je na kasne prolećne mrazeve koji su sve više izraženi poslednjih godina. Dešava se da na stablu bude mnogo plodova blizanaca. Rano stupa u punu rodnost, stablo je umereno bujno, a sazreva u prvoj polovini avgusta.

Plod može dugo da ostane na grani tako da je neki voćari beru u septembru. Samooplodna je sorta, ali je bolje da ima pored sebe još sorti za uspešnije oprašivanje i oplodnju, kao što su rut gešteter, kalifornijska plava, čačanska rodna i lepotica.

Zahvalna za svaki tip rezidbe

Stenlej rađa na kratkim rodnim grančicama i majskim kiticama jer se slabo razgranava i nema mnogo skeletnih grana. Upravo to je najvažnije za ovu šljivu – ostaviti više kratkih rodnih grančica, a izrođene grane menjati, ako nemaju dovoljno pupa ili skratiti na bočnu kratku grančicu, ako je puna rodnih pupoljaka.

Većina rezača prilikom rezidbe, voli da radi sa sortom Stenlej upravo zbog mnoštva kratkih grančica punih rodnih pupoljaka i imaju običaj da kažu da kako god da se orezuje, ona će roditi. Drugačije je na primer sa čačanskom rodnom koja je sa širokom krošnjom i dugačkim jednogodišnjim granama jer je teža za rezidbu.

I obolela stabla mogu rađati

Što se tiče otpornosti na bolesti, stenlejka je osetljiva na moniliju, ali nema problema u praksi, ako se na vreme, odnosno u zimu i proleće, koriste bakarni preparati i sredstva na bazi kreča. Nije 100 odsto otporna na šarku šljiva, ali je dobro podnosi, još bolje od čačanske rodne. Uz redovnu zaštitu kontaktnim preparatima, nema mnogo problema ni sa plamenjačom.

Prihrana se obavlja stajskim i mineralnim đubrivima, što će omogućiti redovne prinose i obilan rod ove sorte, a samim tim i veću otpornost na bolesti pa se često dešava da stablo, iako obolelo od raka grana, odnosno, Pseudomonasa i dalje rađa.