Sadnice Visnje

Sadnice visnje ne traže neko posebno zemljište. Višnja najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, propusnim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje sadnice višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Zahtevi višnje prema zemljištu zavisi od podloge na koje su kalemljenje sorte. Divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta, dok magriva podnosi suva, karbnonatna i manje plodna zemljišta. Za gajenje trešnje i višnje su najpogodnija umereno laka zemljišta. Optimalan odnos peska i gline je 60:40. Zemljišta koja sadrže više od 60% ukupne gline su nepovoljna.

Sadnice višnje ne podnosi teška, zbijana i vlažna zemljišta. Na takvim zemljištima višnja slabije radja, osetljivija je na mraz i smolotočinu. Naročito su nepovoljna zemljišta sa plitkim nepropusnim slojem, koj kojih posle obilnijih padavina ili otapanja snega dolazi do ležanja vode. U takvim sulovima se javlja asfiksija korena, što dovodi do sušenja i propadanja stabla. Od podloga najosetljivija je magriva, zatim divlja trešnja, dok su nešto manje osetljive podloge koje potiču od višnje.

Uzgoj višnje

Višnja može da se gaji na suvim, peskovitim ili skeletnim zemljištima. Na takvim zemljištima preporučuje se primena navodnjavanja i većih količina djubriva, naročito organskih. Neke višnje, kao što su Maraska u Dalmaciji ili Oblačinska višnja na padinama planine Kukavica daje dobre rezultate na kamenitom zemljištu i bez primene navodnjavanja. Za gajenje sadnice višnje najpogodnija su zamljišta slabo kisele ili neutralne reakcije. Optimalna pH vrednost je 5.5 – 7.5. Zemljišta sa većim sadržajem fiziološki aktivnog kreča (iznad 10%) nisu pogodna, jer se na njima može javiti hloroza usled blokade nekih mikroelemenata (gvoždje, magnezijum, mangan). Na krečnim zemljištima kao podlogu treba koristiti magrivu, koja podnosi više kreča (12-15%).

Poželjno je da zemljište za gajenje višnje sadrži najmanje 2% humusa. Sadnice višnje ne treba saditi na svežim krčevinama, na kojima su prethodno gajenje trešnja ili višnja, posebno ako se koristi ista podloga. Na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraze patogenih gljiva, bakterijama i parazitnim nematodama.