Опис

Oskoruša je najdugovečnije listopadno drvo i važi za jednu od najotpornijih vrsta na aerozagađenje. Njen rod ne napada nijedan parazit, pa zato ona i ne zahtjeva nikakvu zaštitu. U gradovima je ovo voće gotovo nepoznato, pa stoga mnogi misle da je oskoruša sitna mušmula ili divlja kruška. Oskoruša danas uspeva od Alžira, Tunisa, na Krimu pa do Turske. U Srbiji je ima na području između Stare planine i Homolja. Plodovi oskoruše se jedu samo kad ugnjile. Ne sadrže nijedan štetni agens (oksidansi, fenolna jedinjenja itd). Ovakvim sastavom blagovremeno deluje na redukcioni proces u ćelijama, zatim na žuč, jetru, ćelije mozga, celokupan nervni sistem. Plod ove voćke bez bojazni mogu jesti dijabetičari zbog minimalne zastupljenosti saharoze. U nekim krajevima oskorušu smatraju snažnim afrodizijakom, a žene veruju da pomaže u trudnoći. U porodičnoj medicini sprečava zatvor, anemiju, koristi se za jačanje organizma i rada srca. U šumarskoj literaturi oskoruša se pominje kao drvo dobro za nameštaj.

Legende o Oskoruši

Kelti su verovali da će ovo drvo reći tajne čoveku koji želi slušati i nazivali su je ‘drvetom koje šapće’. Kad se plod oskoruše razreže na dva ista dela, dobije se unutrašnjost u obliku pentagrama i stoga se verovalo da treba nositi grančicu oskoruše zbog zaštite od zlih sila. Irska legenda kaže da je prva žena na svetu stvorena od oskoruše. Nekada je bilo poželjno da stablo oskoruše raste u svakom domaćinstvu, jer lekovitost plodova, posebno sušenih, koji su se kuvali za lekovite čajeve, za mleveno brašno koje se dodavalo u hleb, kompot od suvih plodova oskoruše, mešan sa drugim voćem je posebnog ukusa.