Sadnice Musmule

Sadnice Musmule pripadaju jabucastim vocnim vrstama. To je stara vocna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na vecim površinama. Uglavnom se može naci kao sporadicna vocka u amaterskim zasadima ili na okucnicama. Stablo mušmule je srednje bujno, cvet je bele boje i kada je vocka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je vocna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivac. Dugo vecna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja,pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voca.Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju ( Dunja MA, Provansalska dunja Ba 29 i njihovi klonovi), mada se kao podloga može koristiti i glog.

Izbor polozaja podizanja zasada

Sa uspehom se može gajiti na terenima do 1000 m n.v. Više joj pogoduju osuncaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštecenja može podneti temperature i do -30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se jave u dužem periodu.

Zemljiste

Cveta kasno, tako da je smanjena mogu- cnost nastanka šteta od kasnih prolecnih mrazeva. Odgovaraju joj plodnija i rastre-sitija zemljišta na kojima se duže ne zadržava voda ili gde nivo podzemnih voda nije previsok, jer suviše vode može izazvati gušenje korenovog sistema. Otporna je prema suši, a štete mogu nastati ukoliko se suša javi u dužem periodu, pa je neophodno izvršiti navodnjavanje. Sadi se na rastojanju 5X4 ili 5X3 metra, a preporuceni uzgojni oblik je kotlasta kruna ili vaza. Rezidba u rodu je slicna kao kod ostalih jabucastih vocki, a svodi se na uklanjanje suvih ili polomljenih i oštecenih grana i proredivanje krune. Jednogodišnje grane se mogu skracivati u cilju pospešivanja rodnosti,sprecavanja izduživanja grana i boljeg obrastanja grana sa rodnim grancicama.

Plodovi dospevaju za berbu krajem oktobra ili poce tkom novembra. U obicnom skladištu se mogu cuvati 2-3 meseca, a u hladnjacama znatno duže.

Za potrošnju se koriste sveži plodovi, mada se može koristiti i kao preradevina. Za jelo se koriste plodovi kada ugnjile, jer su tada mekani, socni, sladi ili kada promrznu. Plodovi mogu biti mase od 10-70 grama u zavisnosti od sorte.

Pored hranljive vrednosti jer sadrži šecer, organske kiseline, pektine, vitamine B i C, aromaticne materije, plod ima i lekovita svojstva.

Najzastupljenija sorta je domaca mušmula. To je stara sorta izduženo kupastog oblika ploda,mase 15-25 gram. Pokožica je tamno mrka i debela, meso ploda je bledo zelene boje, kada ugnjili potamni
Da bi se postigao dobar rod potrebno je da se koriste podloge. Često se za tu namenu bira dunja MA i BA-29, ali se koriste sejanci dobijeni iz semena mušmule.