Sadnice Kivija:

Sadnice Kivija (aktinidija) je višegodišnja listopadna biljka puzavica, dugih letorasta na kojim su spiralno raspoređeni veliki tamnozeleni listovi. Izgledom je slična vinovoj lozi. Relativno je mlada voćna vrsta. Počela se gajiti u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji seuglavnom gaji na okućnicama. Podaci ukazuju da u intenzivnim zasadima ova voćna vrsta u punom donosi oko 20 t/ha.

Agroekološki uslovi za gajenje kivija
Temperatura
Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja, on može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C. Ali s početkom vege­tacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1,5°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose pri­lične štete. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza.

Voda
Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nužno na­vodnjavanje u područjima s neravnomernim raspore­dom padavina uz nisku relativnu vlagu vazduha i visoke letnje temperature.

Zemljište
Zemljište mora biti dobro drenirano, neutralne reakcije. Za gajenje su nepo­godna teška zemljišta, koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima.

Izbor položaja za podizanje zasada kivija
Mladi nežni izdanci naročito su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra ili se podžu vetrozaštitni pojasevi.