Opis

Karamanka je posebna sorta kruške, veoma starog porekla. U Srbiju je stigla iz Male Azije, još u vreme kneza Lazara, iz grada Karamana po kom su je i “krstili” u našem narodu. Ova sorta kruške je iz porodice ruža, gaji se već više od 4000 godina.

Do pre pet-šest decenija kruška „karamanka” je bila najraširenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Međutim, sada je prisutna u značajno manjem broju. Još se može naći u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Sandžaka i Metohije, uglavnom na okućnicama ljubitelja voća.

U raznim krajevima naše zemlje poznata je pod raznim nazivima. Tako, na primer, u užičkom kraju se naziva „karamalija”, u žičkom „karamanlija”, u lepeničkom „karamača”, u Pocerini „blagun”, u Vranjskoj kotlini „blagun” u Metohiji „medunka”, u Sandžaku „bundovanka”, u Bosni „babovača”. Usvojen pomološki naziv joj je „karamanka”.

Izgled i karakteristike

Drvo karamanke je srednje bujno i može rasti u visinu i do 12 m. Ovo je je letnja sorta kruške. Plod sazreva u drugoj polovini avgusta, krupan je i težak od 150 do 200 grama. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo ružičaste. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, marmelade i pekmeza, čak i bez šećera. Rađa obilno, do 200 kilograma po stablu.

Kada se mlada Karamanka zasadi, vrlo rano počinje da rađa i prorodeva redovno. Gotovo da je imuna na bolesti, mrazeve, sušu, toplotne udare i vruć vetar. Ne zahteva posebna tretiranja i pogodna je za organsku proizvodnju. Tek na temperaturi od -25,5 °C dolazi do izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Ukoliko se pojavi čađava krastavost koja napada lišće i plodove, karamanka u tom slučaju zahteva prskanja i odgovarajuću zaštitu.

Idealna je za sadnju u dvorištu jer će praviti lep hlad, a deca će bezbedno moći da se penju po njenoj krošnji i beru plodove bez straha od pesticida.

Kruška karamanka je zasad najslađa sorta kruške u svetu. Prema analizama Instituta za voćarstvo u Čačku i Centralnom hemijskom institutu u Beogradu, njeni plodovi sadrže svega 0,03% organskih kiselina za razliku od drugih sorti krušaka, u kojima se sadržaj organskih kiselina kreće 0,09-0,46 odsto.

Korisna svojstva prilikom konzumiranja

Kruška karamanka obiluje vitaminima i mineralima, zbog čega je idealno voće jer jača celokupan organizam. Pomažu kod suzbijanja prehlade jer sadrže velike količine vitamina C koji stimuliše bela krvna zrnca da se bore protiv infekcije, direktno uništava mnoge viruse i bakterije, a takođe i regeneriše vitamin E koji je snažan antioksidans.